Opis

Monografija o Milošu Sekuliću, arhitekti, umetniku i prvom rokeru u Beogradu
Miloš Sekulić je bio jedna od onih vanserijskih ličnosti o kojima, čini se, šira javnost nedovoljno
zna: arhitekta svetskog glasa, prvi roker u Beogradu i umetnik čija dela su samostalno izlagana u
Njujorku i Beogradu. Zračio je dobrotom i bio jedan od simbola Beograda. Bio je čovek širokih interesovanja i
možemo ga nazvati autentičnim pionirom roka u našoj sredini, čovek koji je pronašao svoju meru i simbolizovao
ono najbolje iz rokenrola. Sekulić je bio čovek koji simbolizuje duh Beograda onakvog kakav je
trebalo da bude i onakvog kakav je mogao da bude kad bi samo to hteo i podseća na neka
plemenitija, lepša i bolja vremena.
Tri tačke obeležavaju život Miloša Sekulića.
Prva je muzika. Kao srednjoškolac, svirao je u grupi „Iskre”, prvom pravom rokenrol bendu u
gradu, a može se reći i u zemlji. Povezanost između ovog umetnika i nekadašnjeg Beograda
odredila je sve što će Sekulić kasnije baštiniti u arhitekturi.
Za Branislava Mitrovića, Miloš Sekulić bio autentičan profil mladog čoveka tog vremena i
atmosfere nezaboravnog Beograda – to je vreme prvog Bitefa, mjuzikla „Kose” u Ateljeu 212 i
kultnih žurki u podrumu (diskoteci) „Kod Laze Šećera”.
Potom dolazi arhitektura.
Jedna od mnogobrojnih zanimljivih činjenica vezana za Sekulićev doprinos arhitekturi Beograda
odnosi se na podatak da je bio glavni i odgovorni projektant arhitektonskog biroa RTB, danas
RTS. Posle nekoliko godina u RTB, otisnuo se u svet arhitekture preko Njujorka do Nemačke,
Saudijske Arabije, Tajlanda, Švajcarske, Indonezije i Japana, gde je za projekat „Iwataya” dobio
nagradu za najbolje uređeni javni prostor na svetu.
– Bio je graditelj koji je pripadao klasičnom profilu arhitekte kod kojeg je crtež osnovno sredstvo
komunikacije. Slikarska obdarenost je presudno uticala na njegov arhitektonski rad. Arhitektura
podrazumeva i etiku, obrazovanje, toleranciju, humanost, razumevanje energije i one hemije koja
se ugrađuje u kuće, a Miloš je veoma to razumeo. On je crtao i slikao arhitekturu. Kao arhitekta,
Miloš je napravio referentnu i uspešnu međunarodnu karijeru. Za to postignuće presudna je bila
njegova ličnost: duh, široka kultura, muzička i likovna obdarenost, upitanost, radoznalost.
Arhitektura podrazumeva: etiku, obrazovanje, toleranciju, plemenitost, humanost, razumevanje
energije i hemije koja je ugrađena u kuće. Miloš je razumeo i živeo sve to – objašnjava akademik
Mitrović.
I treća tačka koja je obeležila Milošev život je umetnost
Istoričarka umetnosti Irina Subotić se slaže da se Sekulićev talenat da likovno iskaže ono što
oseća prepoznavao i u njegovim arhitektonskim radovima i crtežima. Ono što je Miloš Sekulić
uradio u likovnoj umetnosti jeste duboka transpozicija svoga osećanja grada smatra Irina Subotić
i dodaje: – Gradove u kojima je živeo i radio na tri kontinenta osećao je kao živi organizam, kao
nešto što treba čuvati u svojoj izvornosti, a onda dodavati ukrase koji su katkad bili dijamanti u
svojoj svetlosti i svome sjaju. Njegove rane slike mogu da uporedim sa snagom emotivnog
pristupa koju je imao Van Gog, dok je u kasnijoj fazi povezao arhitekturu i slikanje. Renesansna
ličnost ovog umetnika iznedrila je impozantan slikarski opus. Čini se da je ono reminiscencija i
ishodište. S druge strane, on je svojim arhitektonskim delima ostavio neizbrisiv trag u svetskom
graditeljstvu i istovremeno pomerio pojam funkcionalnog i komercijalnog dizajna ka
umetničkim ostvarenjima.

Mnogi pamte Sekulićevu izložbu „Razgradnja”, priređenu u Galeriji „Ozon” 2015. godine. Bila
je to oda Beogradu.
Na kraju, za ovu monografiju vezuje se još jedan kuriozitet. Kada se govori o značajnim ljudima,
obično se govori o njihovim delima. Međutim, svi autori tekstova objavljenih u monografiji su
imali potrebu da pišu i o karakteru Miloša Sekulića. Tako je Aleksandar Žikić napisao da je
Miloš „bio čovek koji je pronašao svoju meru, a to je najviše što čovek može da uradi na ovom
svetu”.
Broš. povez
Format 22 × 22 cm
Pun kolor
Obim 152 str.
Cena 1.800,00